Proizvodnja drvenih paleta, topolovog furnira i šper ploča: Visa-Prom d.o.o. Kanjiža
visokokvalitetne, obnovljive topole koja se uzgaja u šumama kojima se održivo upravlja.
Konstruktivni furnir ima široku lepezu primene u građevinarstvu, drvnoj industriji, brodogradnji, mašinskoj industriji itd. Vrste drveta koje se koriste u izradi furnira su najčešće klonovi topole kao što je klon I-214.
Furnir se izrađuje u dimenzijama i kvalitetu prema zahtevu kupca.
Furnir se isporučuje na nepovratnim drvenim paletama standardnog pakovanja (po zahtevu kupca moguće je i namensko pakovanje sa detaljnim uputstvima kupca).
Reference (destinacije) izvoza našeg furnira su: EU (Nemačka, Italija, Rumunija, Francuska, Belgija, Slovenija, Hrvatska) BiH i Srbija.
TOPOLA
Vlaga furnira se kreće do 12% (tehnološki upotrebljiv furnir za dalju obradu).
širina (smer upravan na smer vlakanaca drveta) od 400 mm do 2500 mm
4 mm – 40 mm
Postoji mnogo situacija, kao i razloga za korišćenje furnira od drveta. Najvažniji razlog je njegova ekonomičnost. U zavisnosti od toga koji furnir koristite, njegova primena je velika u stambenim, hotelskim i kancelarijskim projektima. Takođe je nemoguće zamsliti industriju nameštaja bez furnira.
A gde su sve ostale industrijske delatnosti?
Provešćemo vas našom stazom proizvodnje furnira.
Uživajte.
Prvi korak u proizvodnji furnira je odabir trupaca iz drvnog rasada prema fizičkim svojstvima. Više faktora se uzima u obzir pri odabiru sirovih trupaca, kao što su zrelost, ravnost, okruglost… Samo profesionalci umeju da prepoznaju kvalitet soja već u šumi i odaberu ga za proizvodnju furnira. Ovde stručnjaci za svako deblo odlučuju kojom tehnikom se od oblovine proizvodi furnir. Da bi bili zadovoljeni zahtevi kvaliteta industrije za preradu furnira i potrošača, potrebno je veliko iskustvo u nabavci trupaca kako bi se garantovala optimalna obrada.
Dopremanje trupaca do pretovarnog mesta fabrike se vrši baržama, vodenim putem preko reke Tise. Time smo podigli bezbednost u pogledu oštećenja robe, jer je eliminisana mogućnost oštećenja prouzrokovanog rupama na putevima. Na površini od 4000 m2 vrši se sortiranje trupaca i odlaganje. Transportnom trakom se zatim prenose do kruga fabrike, odakle se vrši dalja prerada i obrada trupaca kao sirovine u daljem procesu proizvodnje.
Današnja industrijska proizvodnja furnira koristi proverene tehnologije, veliko iskustvo zaposlenih, ali i veštinu odabira sirovine za izradu furnira.
Svaka vrsta drveta se pojedinačno obrađuje i priprema za svaki korak proizvodnje, pri čemu se tokom svakog koraka strogo kontroliše kvalitet. Da bi bili zadovoljeni zahtevi kvaliteta industrije za preradu furnira i potrošača, potrebno je veliko iskustvo u nabavci trupaca kako bi se garantovala optimalna i kvalitetna obrada.
Kora se uklanja (skida) sa sirovog drveta kako bi se ono pripremilo za mašine za sečenje i ljuštenje. Pre početka obrade se uklanjanju svi strani predmeti iz drveta, kao što su utisnuto kamenje, ekseri, pesak, zemlja …
U sledećem koraku drvo se seče na tanke slojeve – ili “ljušti”. Razlikuju se dve vrste mašina za obradu furnira: mašine za sečenje i mašine za ljuštenje, kao i različite vrste pripreme. Pri tome, u zavisnosti od korištene mašine i vrste obrade, dobijaju se i različiti rezultati. Za kvalitet sečenja odnosno ljuštenja važno je da sečivo bude precizno podešeno sa tačnošću od 0,1 mm. Samo tada se može garantovati besprekoran kvalitet.
Nakon procesa ljuštenja, listovi furnira su vlažni i u daljem procesu proizvodnje je neophodno furnir izložiti visokoj temperaturi sušara, kako bi postigao neophodnu vlažnost od 8 – 12% u zavisnosti od toga da li furnir ide na dalju obradu za dobijanje šperploče ili se pakuje i odlaže kao gotov proizvod.
Raspolažemo visoko efikasnim protočnim i etažnim sušarama velikog kapaciteta u kojima se obezbeđuje stabilna vlažnost furnira. Pored toga što se u sušarama obezbeđuje potrebna vlažnost furnira, one takođe pružaju efekat peglanja furnira. U zavisnosti od namene furnira, može se podešavati vreme prolaska furnira kroz sušaru, kao i temperatura prilikom sušenja. Ovim se izbegavaju greške u sušenju koje mogu rezultirati ili presušenim furnirom koji je ujedno neupotrebljiv, ili previše vlažnim, čime postaje pogodan za buđ i samim tim neupotrebljiv.
Kada se završi proces sušenja furnira, vrši se njihovo sečenje i povezivanje. Ivice se ispravljaju, a po potrebi se odsecaju nepravilnosti rasta. Furnir se zatim klasifikuje prema namenskim upotrebama i sprema prema specifikaciji kupca. Nakon toga se vrši odlaganje u skladišni prostor, odnosno isporuka kupcu prema zahtevu. Furnir koji je namenjen za dalju obradu, a koji je veće vlažnosti, se prebacuje u pogon za proizvodnju šperploče.
Naše decenije iskustva u preradi topole i kontinuirani razvoj proizvoda garantuju rešenja proizvoda prilagođena potrebama naših kupaca.
Reč furnir potiče od francuske reči “fournier” iz 16. veka, koja znači zaštita. Tokom renesanse, baroka i kasnijih perioda, veliki majstori su stvarali umetnički savršen nameštaj, pokazujući kako se razvijalo ovo kulturno nasleđe koje je ujedno predstavljalo simbol svog vremena.
Tehnologija furnira razvijena je oko 3000. godine pre nove ere u Egiptu, u zemlji koja je okružena pustinjom i gde je dragocena šuma bila retkost. Ta činjenica je učinila se zalihe iskoriste na najekonomičniji način. Nije ni čudo da se upravo ovde rodila ideja da se plemenito drvo seče u tanke listove kako bi se njima prekrile manje dragocene površine. Drvo je bilo retko u Starom Egiptu, bilo je retkost i cenjeno koliko i dragoceni dragulji koji su korišćeni za umetničko ukrašavanje nameštaja.
Furnir je nastao u okolini čiji pejzaž ne karakteriše bujna vegetacija, već tamo gde je drvo cenjeno kao redak resurs, zbog čega su ljudi bili svesni značaja njegovog optimalnog korišćenja. U početku se furnir izrađivao ručno, što je bio izuzetno zahtevan i dugotrajan posao. Ipak, prelepa svetilišta koja su otkrivena 1922. godine u Tutankamonovoj grobnici svedoče o rudimentarnoj metodi obrade drveta, koja je tada bila uobičajena, otkrivajući prirodnu lepotu unutrašnje strukture drveta.
Zapisi o predmetima i slikama prikazanim na grobnicama i keramici dokumentuju put furnira od Egipta, preko Grčke i Rimskog carstva, sve do modernog doba. Proizvodnja furnira je skoro u potpunosti nestala tokom ranog srednjeg veka i ponovo oživela tek u gotičkom periodu. U Nemačkoj je otkriven u vreme kada je ostatak Evrope skoro isključivo koristio masivno drvo. Procvat furnira dogodio se tokom renesanse, baroka i rokokoa. Proizvodnja čak i malih količina furnira je tada bio težak i dugotrajan posao. Shodno tome, ovaj metod je korišćen samo u dekorativne svrhe. Proizvođači ormara u Italiji počeli su da proizvode složene površine furnira. U međuvremenu, u Nemačkoj je uvedena tehnologija glodala koja je korišćena za proizvodnju ormara od ebanovine.
Godine 1843. otvorena je prva fabrika furnira u Nemačkoj, koja je tada još uvek radila sa testerama za furnir. Prelazak sa zanatske na industrijsku proizvodnju omogućio je proizvodnju furnira u velikim količinama.
Širom sveta Industrijska proizvodnja furnira počela je sredinom 20. veka. Furniri su korišćeni za proizvodnju nameštaja i za velike zidne panele. Od tada dominiraju kućnim nameštajem.
Furniri su veoma ekonomičan način korišćenja drveta: jedno stablo daje u proseku od 250 – 500 m2 površine furnira. Gotovo svi delovi stabljike se koriste za osnovni materijal furnira (iverice, MDF ploče i sl.)
